Zašto bi trebalo legalizovati istopolne zajednice

S obzirom na to da je u poslednje vreme aktuelna priča o Zakonu o registrovanim istopolnim zajednicama, sada je dobar trenutak da se preispitaju razlozi zbog kojih legalizacija istopolnih brakova u Srbiji nije versko pitanje, već pravno, i upravo zbog toga mora da se ostvari


Bez obzira na to šta istopolni brak predstavlja za pojedinca, društveno i moralno, postoje opravdani razlozi zašto brak, zakonski definisano dozvoljava prava nekim ljudima, a opet drugima brani. Venčani parovi, to jest, heteroseksualni venčani parovi dobijaju više od 1000 prava, privilegija i beneficija, koje nevenčani partneri nemaju, kao što su zdravstveno osiguranje, roditeljstvo, imigraciona prava, socijalno osiguranje, vojne i porodične nadoknade, i transfer imovine.

Foto: philly.com via creative commons

Foto: philly.com via creative commons

Prava i beneficije koje su navedene ovde su prednosti koje mogu da priušte istopolni parovi samo kroz državne zakone. Pogledajte samo realne, pravne razloge zbog kojih bi osobama drugačije seksualne orijentacije trebalo dozvoliti pravo da se venčavaju koliko sutra.

Zdravstvena nega – Zakonski venčani supružnici se smatraju rođacima, i zato im je dozvoljeno da donose ključne zdravstvene odluke, i imaju pravo na posete u bolnici. Životni partneri/ke u istopolnim vezama ne mogu da donose ključne zaključke u ime svojih partnera/ki u slučaju života i smrti, i nekad im čak nije dozvoljeno da budu u sobi sa svojim partnerom/kom tokom kritičnog zdravstvenog stanja. Nevenčani partneri/ke nemaju prava na besplatno zdravstveno osiguranje, te moraju da plate porez za zadravstvenu negu, ako imaju sreće da budu uključeni na porodičnom planu.

Porezi – Nevenčanim parovima nije dozvoljeno da zajednički podnesu svoje porezne prijave, i zbog toga nemaju prava na podnošenje zahteva za mnoge prednosti poreskih benificija. Takođe, prenos lične imovine između nevenčanih parova može izazvati neželjene poreske posledice, koje se ne događaju kada je par zakonski venčan.

Smrt – Ako zakonski supružnik premine, muž ili žena imaju pravo na odsustvo s posla. Mogu da podnesu zahtev o nasilnoj smrti, oslanjajući se na socijalne doprinose preminulog partnera, i automatski nasleđuju svu ličnu imovinu koja je pravno vlasništvo njihovih supružnika. Nevenčani parovi to ne mogu. Osim toga, nevenčani parovi nemaju nikakva prava kada je u pitanju raspodela novca, ili neke druge planske otpremnine.

Emigracija – Oni parovi koji nemaju prava da se zakonski uzmu, nemaju pravnu mogućnost da učine to za potrebe boravka u nekoj stranoj državi, kao što ne mogu da se bave problemima spajanja porodice.

Osiguranje – Nevenčani parovi ne mogu zajedniči da kupuju imovinu, ili kola, jer su automatski primorani da plate višu stopu, koju venčani parovi uopšte ne moraju da plate. U većini slučajeva, nevenčani parovi ili njihova deca nemaju prava na pokriveno porodično zdravstveno osiguranje.

Imovina – Nevenčani parovi nemaju ista pravo kao venčanu, u slučaju kupovine zajedničke imovine. Pravila koja štite venčaneparove u podeli imovine posle razvoda ne važe za nevenčane parove koji poseduju zajedničku imovinu.

Bolovanje – Nevenčani parovi nemaju prava na produženo bolovanje. Ako prartnerka u istopolnoj vezi ima ozbiljan zdravstveni problem, i treba joj nega, njenoj partnerki neće biti dozvoljeno da uzme slobodne dane sa posla. U svakom slučaju, ili mora da uposli nekog da pazi na nju, ili će rizikovati svoj posao, tako što će previše vremena izostajati sa posla.

Roditeljstvo – Nevenčani parovi ne mogu da usvajaju decu, ne mogu da budu staratelji, i nemaju prava na posete. Dete u takvoj situaciji nema zagarantovanu alimentaciju, a u zakonski venčanom braku, dete bi imalo prava alimentaciju.

Nasledstvo – Partneri u zakonski nepriznatoj vezi automatski ne mogu da naslede imovinu preminulog partnera bez testamenta. Takođe nemaju prava da primaju mnoge nasledne zaostavštine, na koje zakonski venčani parovi imaju prava.

Selidba – U situaciji koja postoji danas, u kojoj je istopolni brak ili partnerstvo legalno u nekim državama, tako druge državene ne garantuju legitimitet njihovog braka, ako se presele u drugu državu, koja ne priznaje njihovo partnerstvo. Heteroseksualni brak je svuda priznat.

Kuća – Nevenčani parovi koji žive na niskim primanjima, se ne priznaju kao takvi, i mogu biti odbijeni za bilo kakvu prijavu u vezi sa kupovinom kuće.

Dug – U jedinom pravnom pitanju gde je uskraćivanje bračnih prava osobama drugačije seksualne orijentacije korist jeste činjenica da partneri nisu odgovorni za dug svog partnera.

Očevidno, postoji mnogo ispravnih razloga zbog kojih bi istopolni brak kao građansko pravo trebalo legalizovati svuda. Brak se može definisati dvojako: spajanje dvoje ljudi pred Božijim očima u sveti brak i zakonski priznata zajednica koja pruža mnoga prava u očima zakona.

To je ono što je problem istopolnih brakova. Nisu u pitanju moral i verska ubeđenja. Reč je o pravima, zakonskim pravima, koje bi trebalo da idu uz državljanstvo. Uprkos društvenim i moralnim nesuglasicama između homeskualaca i heteroseksualaca, obe društvene grupe su građani iste zemlje, i moraju imati ista prava kao i svi ostali.

Prevela: Iva Smišek
Uredila: Dragoslava Barzut

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>