U Srbiji se već odgajaju deca u istopolnim vezama

One koje odgajaju decu u istopolnim zajednicama se ne usuđuju da govore o tome. Deca se već odgajaju i u istopolnim vezama, to što društvo ne zna i ne pruža podršku ne umanjuje činjenicu da su istopolne zajednica naša realnost


1. Koliko dugo ste zajedno i kako biste označile vašu vezu, kao partnerstvo, brak, zajednicu itd?

Ana: Mi se jako dugo poznajemo, nekada mi se čini da se znamo i pre nego smo se stvarno upoznale. Mada, taj dan kada sam je prvi put videla i pružila ruku jako dobro pamtim.

Ne znam kako bih označila našu zajednicu, kako biste vi nazvale odnos u kojem se osećate potpuno, u kojem imate sve ono što vam nedostaje u sebi samoj, u kojem možete da se razvijate i rastete, i sama, i zajedno? Odnos koji je pun sklad i duha i tela, i koji odoleva i traje uprkos svim pritiscima? Ako uspete tome da date ime, javite mi molim vas.

Vera: Ovo što mi imamo je mnogo više od veze, mi smo potpuno posvećene jedna drugoj. Patrijarhalno poimanje braka je prevaziđeno, ono ljude stavlja u poziciju da drugi potvrđuju, priznaju, dopuštaju, vrednuju zajednice. Mi kao lezbejke već imamo pritisak povodom toga što nas društvo, tj. okolina ne priznaje, ne dopušta i ne misli da je to što mi zajedno imamo dovoljno vredno ili jednako sa heteroseksualnim vezama. Partnerstvo, opet, asocira na posao, dogovore ili ugovore. Smeta mi što nekako društvo dopušta takvo određenje, ljubav svodi na ekonomsku kategoriju.

Mi nemamo model i moramo da izmišljamo novi jezik koji bi opisao to što mi imamo jedna sa drugom. Najbliže mi je da kažem da smo porodica, onakava kakvu smo same sebi odabrale i uredile, alternativna u odnosu na normativno patrijahalno/neoliberalno tumačenje.

IM000361.JPG

2. Na koje ste sve reakcije nailazile u javnosti kao par tj. kako vas drugi vide, oni koji su vam bliski tako i oni koji vas ne poznaju? Da li vas vaše matične porodice i prijatelji doživljavaju kao zajednicu koja je dinamična u klasičnom porodičnom smislu?

Vera: Ljudi vrlo često ne znaju kako da nas vide a imaju potrebu da nas nekako negde smeste, dešava se da podrazumevaju da smo sestre iako uopšte fizički nismo slične. Ipak, mnogo ljudi u našem okruženju zna da smo par, nekima smo same rekle a neki su čuli i pre nego što su nas upoznali. Takve stvari se za čas prenose i mi se ne borimo protiv toga, čak nam to i olakšava jer ne moramo stalno da pravimo coming out. Raduje me da je moja mama, koja je prvo pričala da sam nastrana i nesrećna, posle nekog vremena počela da vidi da jesam srećna i da govori da ima dve kćerke a ne jednu. To me ohrabruje da se stvari menjaju.

3. Šta je za vas porodica?

Vera: To su osobe sa kojima možeš da provedeš puno puno vremena i da ti nikada ne bude dosta. Zato porodicu ne čine nužno oni sa kojima si se rodila, nego i koje si izabrala i koje su izabrale tebe.

4. Šta mislite o usvajanju i vaspitavanju dece u Srbiji? Da li ste razmišljale o tome, šta vas je u tome podsticalo, a šta ne?

Ana: Srbija, takva kakva jeste, jednostavno nije pogodno tlo za podizanje dece. Toliko nasilja, besmislenih političkih tema, duboka ekonomska nesigurnost, privatizacija školstva i zdravstva, nemogućnost države da obezbedi osnovna prava i slobode ukazuju da je besmisleno ulagati u ovu državu darujući joj nove poreske obveznike/vojnike/radnice-ke… Srbija mora da se promeni ukoliko očekuje da njeni građani/ke investiraju svoje živote, resurse – pa i potomke u nju.

Vera: Mislim da mnogo dece nema dom i da je potrebno da neko brine o njima i pruži im ljubav. Takođe, ubeđena sam da je kranje sebično promovisati rađanje u Srbiji kada su domovi puni ostavljene dece, a veliki broj njih živi u siromaštvu i državu nije briga za to. Ali to je već neko drugo stanje svesti.

Ana: Kad bi bilo moguće usvajati decu ako ste sami (a to je moguće u posebnim slučajevima i uz odobrenje samog ministra/ke) ili u istopolnoj vezi, onda bi naišli na razne predrasude od okoline. Ipak, stvaranje zajednica u kojima par ili jedna osoba imaju podršku je jako bitna, na taj način bi i odrastanje deteta proteklo mnogo lakše. Tu zajednicu mogu da čine prijatelji/ice ili ljudi okupljeni u LGBT organizacijama. Na nama je da kreiramo takve zajednice jer sada nemamo modele za to, a oni/e koji odgajaju decu u istopolnim zajednicama se ne usuđuju da govore o tome. Deca se već odgajaju i u istopolnim vezama, to što društvo ne zna i ne pruža podršku ne umanjuje činjenicu da toga ima.

5. Prvo istopolno registrovano partnerstvo između istopolnih osoba odobreno je 1989. godine u Danskoj sa ubeđenjem o doživotnom trajanju, monogamiji, i strogom odvajanju zadataka i autoriteta prema rodnim parametrima. Koliko se to uklapa u vaš idealni model veze?

Vera: Sada se sve više govori o istopolnom braku jer se podrazumeva da je istopolno registrovano partnerstvo već prihvaćeno kao osnovno ljudsko pravo. Brak je sledeći bastion za LGBT pokret u demokratskim zemljama. Kada bih mogla da biram kao što ne mogu, ja ne bih sklapala brak jer ne želim da podržavam instituciju koja istorijski ima za cilj očuvanje nejednakih pozicija moći između muškarca i žene, i društvo koje stavlja sebe u poziciju da može da odobrava ili neodobrava vezu između dve punoletne osobe. Ali mislim da je jedino fer da svi imamo mogućnost izbora, ako to i dalje mogu da čine ljudi različitog pola, onda možemo i mi. To je onda pokazatelj da se tradicionalan model braka menja i da jeste demokratičniji, i za hetero i za istopolne parove. Neki ljudi imaju potrebu da sklope istopolni brak i apsolutno podržavam njihovo pravo na to.

Ana: Verujem da svi ljudi teže stabilnosti, sigurnosti i osećaju pripadanja. Ideali i idealne situacije su uglavnom praktično nemoguće i ostaju na nivou težnji, imajući sve vreme svest da je tako nešto poželjno, ali ne i uvek moguće. Samim tim što smo mi, dve žene, odlučile da se volimo i tu ljubav negujemo i čuvamo, izvšile smo napad na patrijarhat i sistem vrednosti i pravila koja slede iz tako ustrojenog društva. Mi gradimo nešto drugačije, samo naše postojanje dokazuje da je drugačiji život moguć, da su rodne podele prevaziđene, da podrška od države tek treba da stigne – a do tada se snalazimo kako znamo i umemo.

6. Neki misle da „istopolna registrovana zajednica“ ili homoseksualni brak, imitira „straight“ brak tj. mislite li da će uvođenje registrovanog partnerstva odvesti gej i lezbejke ka tome da prosto imitiraju straight model srednje klase? Kakvo je vaše mišljenje?

Ana: Svakako da nam nedostaje pravni okvir u koji bismo smestile svoju zajednicu i tako se obezbedile za budućnost, ali trajemo i bez njega – a verujem da kad jednog dana bude i omogućen za nas dve će najprihvatljivija biti forma vanbračne zajednice. Imam želju da, uz praktične razloge, objavim svetu da smo se izabrale i da se volimo ali to već i sada činim šetajući se ruku u ruku već drugu deceniju istim krajem, sa istom ženom. Smatram takođe da država ima obavezu prema meni da mi omogući da živim punim životom, potpuno zaštićene u onoj meri u kojoj su to heteroseksualni ljudi. Klasa jeste važna, ali ne u ovom smislu jer hetero ljudi svih klasa imaju pravo na pravno zaštićenu zajednicu. Odavno sam shvatila da je meni, nama – nemoguće da imitiramo bilo koga i da jedino što nam preostaje jeste da uložimo deo energije u organizovanje svoje zajednice – jer to niko drugi neće da uradi za nas.

Vera: Nažalost, ono što pokreće prihvatanje istopolnih registrovanih zajednica i istopolnih brakova u zapadnim zemljama je u velikoj meri neoliberalni koncept konzumerizma, a ne istinska težnja za ostvarivanjem nečijih ljudskih prava. Ne venčavaju se samo ljudi srednje klase, ali se podrazumeva da će istopolni parovi imati više novaca za sebe, pa će kupovati burme, organizovati venčanja ili proslave, ići na medeni mesec, obnavljati zavete, ići na godišnje odmore, slaviti Dan zaljubljenih – donostiti profit. To je sve popularno, to gledamo u filmovima i nameće nam se tako da ljudi i sami žele da obezbede sve te stvari koje gledaju, bilo da su u registovanom partnerstvu ili ne. Masovna kultura će i dalje raditi na obezbeđivanju profita, od toga ne možemo da pobegnemo. Zato mnogi podržavaju registrovano partnerstvo. Ali, jako je važno da ako već plaćamo porez, onda i mi mormo da imamo ista prava.

Ono što se naziva vanbračna zajednica (opet stavlja brak kao normativ) i što je pravno za heterosekualne parove izjednačeno sa brakom, je za mene najbliže idealu. Volela bih da to što godnama živimo zajedno ima isto takvu važnost kao i zajednički život bilo kog hetero para.

7. Šta bi vama na individualnom i globalnom planu donelo priznavanje istopolne registrovane zajednice u Srbiji? U kojoj meri bi to izmenilo vaše sadašnje pozicije u društvu?

Ana: Globalno se stvari već značajno menjaju – više niko ne govori u svetu o „istopolnoj registrovanoj zajednici“, svet je već krenuo u odobravanje braka što zapravo znači da su lezbejke u potpunosti izjednačene sa hetero ljudima. I to je dobro. Zato što jedino tako i treba da bude.
Nacionalno je već potpuno drugačija priča, čini se da Srbija nije svesna svog statusa u svetu i da uporno nameće pogrešne prioritete, bije već izgubljene bitke i sve više se zatvara. Imam utisak da Srbija ostaje slepa za mnoge globalne napretke i propušta šansu da uvođenjem zakona o istopolnoj registrovanoj zajednici tj. braku promeni loš imidž koji realno ima u svetu i pokaže kako je zemlja u kojoj svi mogu da žive ravnopravno.

Individualno bi ovaj zakon doneo mogućnost da ulažemo manje energije u brigu za budućnost, obezbedio bi sigurnost koju imaju ostali građani/ke Srbije kroz regulisanje njihovih života u nasleđivanju, zdravstvenom i socijalnom osiguranju i sl. Takođe je jako važno da država pošalje jasnu poruku svima: Srbija priznaje sve svoje građane/ke i omogućuje im jednaka prava. To je veoma jaka poruka koja bi poručila i ostatku građanstva da treba da menjaju svoje stavove prema svojim komšinicama lezbejkama.

Intervju uradila: Dragoslava Barzut

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>