Intervju: Jednaka prava za sve, pa šta bude

Intervju sa lezbejskim parom koji traje preko 11 godina: Kako drugi vide njihovu vezu? Da li su ih roditelji prihvatili? Šta bi za njih dve značilo usvajanje Zakona o istopolnim registrovanim zajednicama u Srbiji? Šta misle o usvajanju dece od strane istopolnih roditelja u Srbiji?

Lesbian Family
1. Koliko dugo ste zajedno i kako biste označile vašu vezu, kao partnerstvo, brak, zajednicu itd?

S: Zajedno smo od maja 2002. godine, dakle 11 godina. Našu vezu sagledavamo kao zajednicu, ne postoji posebna potreba ni kod jedne ni kod druge, da se veza do kraja definiše, stavi u neki postejeći, društvu prihvatljiv kalup.

2. Na koje ste sve reakcije nailazile u javnosti kao par tj. kako vas drugi vide, oni koji su vam bliski ali i oni koji vas ne poznaju? Da li vas vaše matične porodice i prijatelji doživljavaju kao zajednicu koja je dinamična u porodičnom smislu?

O: Oni koji su nam bliski nas vide kao i svaki drugi par, bez diskriminacije a oni koji nas ne poznaju doživljavaju nas kao prijateljice.

S: Pravi prijatelji, bliski ljudi, ljudi koje volimo i koji nas vole nas naravno doživljavaju kao par, u svakom smislu, pa i u porodičnom. Tako se i mi ponašmo prema njima – baš kao da su deo naše porodice, jer i jesu.
Ljudi koji su nam nebitni ne znaju ni da smo par niti bilo šta drugo što se tiče našeg privatnog života. Naravno, prostor za nagađenje ostavljen je svima. Roditelji, igrom niza nesrećnih okolnosti, su saznali za našu vezu, prihvataju je ali daleko od toga da je odobravaju i da su srećni zbog toga.

3. Šta je za vas porodica? Šta mislite o usvajanju i vaspitavanju dece?

O: Porodica je zajednica dve žene koje se vole ili dva muškarca, ili muškarca i žene ili žene i muškarca… kakogod. Vaspitavanje dece zavisi od karaktera i osobina roditelja, a ne od roda i pola, zato ne vidim nijedan praktični razlog zbog kojeg bi se istopolnim ne bi omogućilo usvajanje dece, naprotiv.

S: Porodicu čini dvoje (ili više) ljudi koji dele SVE, apsolutno sve. Nematerijalno i materijalno – a zbog tog materijalnog dela neophodno je postojanje zakonske regulative u vezi sa istopolnim zajednicama.

4. Prvo registrovano partnerstvo između istopolnih osoba odobreno je 1989. godine u Danskoj sa ubeđenjem o doživotnom trajanju, monogamiji, i strogom odvajanju zadataka i autoriteta prema rodnim parametrima. Koliko se to uklapa u vaš idealni model veze?

O: Ne dopadaju mi se tako striktni kriterijumi. Poenta je ravnopravnost.

S: Nema potrebe stvari posmatrati fatalistički, a ta reč „doživotno“ me plaši. Kao i u „običnim strejt brakovima“, gde je prisutna i prevara i razvod i slično, verujem da je sve to klasika i u brakovima istopolnih parova. Dakle, ista prava za sve, pa kako nam bude.

5. Neki misle da „istopolna registrovana zajednica“ ili homoseksualni brak, imitira „straight“ brak tj. mislite li da će uvođenje istopolne registrovane zajednice odvesti gej i lezbejke ka tome da prosto imitiraju „straight“ model srednje klase? Kakvo je vaše mišljenje?

O: Nema tu nikakvog imitiranja, brak je isti za sve ali i različit za svakog. Svi smo mi različiti, različito se vezujemo i ostvarujemo različite odnose, ali treba da imamo ista prava (i obaveze).

S: Moje mišljenje je uvek ista prava za sve. Dakle, nema imitiranja ili izdvajanja i kreiranja razlika ako hoćemo ista prava za sve, onda se za to borimo. Ako je klasična bračna zajednica prevaziđena, onda su za to zaslužni i LGBT parovi, kao i strejt parovi, ne treba ih doživljavati strogo (radikalno) različitim.

6. Šta bi vama donelo priznavanje istopolne registrovane zajednice u Srbiji? U kojoj meri bi to izmenilo vaše sadašnje pozicije u društvu?  

O: Značilo bi puno. Konačno bi došlo do priznavanja jednakosti gej i strejt parova i u budućnosti i do korenitih promena u posmatranju ljudskih prava u ovoj zemlji.

S: Izmenilo bi ih iz korena. Šira javnost, onaj konzervativniji deo populacije najpre bi bio  neprijatno prinuđen da percepira lezbejske i gej parove kao jednake pred zakonom, da bi kroz nekoliko godina prihvatio jednako postojanje istopolnih zajednica, baš kao u svim državama koje već decenijama žive  sa ovim problemom / rešenjima koja su implementirale i koja su se pokazala kao praktična i dobra. Dakle, nema potrebe dovoditi u pitanje ili raspravljati o ispravnosti istopolnih registrovanih zajednica, kada postoje primeri u drugim evropskim državama, primeri stari 20 godina!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>