Vlast u Srbiji više neće moći da ignorište pitanja koja se tiču LGBT osoba

prenosimo sa lgbt.ba intervju koji je dala aktivistkinja Labrisa, Dragana Todorović


Prije nego što postane dio Evropske Unije, Srbija će morati da ispuni mnoge uslove koja se tiču ekonomije, pravosuđa, borbe protiv korupcije, ali i demokratije, slobode govora i ljudskih prava. Kada govorimo o setu uslova koji se tiču poštovanja ljudskih prava, govorimo i o pravima LGBT osoba, kao jedne od najranjivijih grupa u Srbiji. Vlast jednostavno ne može više da ignoriše pitanja koja se tiču LGBT osoba, tako da je samo pitanje vremena kada će Srbija postati zemlja u kojoj LGBT osobe mogu uživati sva prava i, naravno, obaveze. Pitanje istopolnih brakova je ključno pitanje. Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava u Srbiji, je još prije pet godina pokrenula pitanje pravnog prepoznavanja istopolnih partnerstava. O tome šta se trenutno radi na polju ozbiljnijeg pokretanja ovog pitanja, razgovarali smo sa Draganom Todorović, projekt menadžericom organizacije Labris.

DSC_0135_dragana-2

Razgovarao: Dalibor Tanić
Foto: Marija Vuletić


LGBT.ba: Zakonom priznati istopolni brakovi u Srbiji će u jednom momentu postati realnost i samo je pitanje vremena kada će se to dogoditi. Šta je to što je u ovom momentu najbliže priznavanju istopolnih brakova u Srbiji?

TODOROVIĆ:U pravu ste, bračna jednakost će nesumnjivo u jednom trenutku postati realnost i u Republici Srbiji. Približavajući se demokratskim standardima razvijenijih zemalja, koliko god taj proces bio spor i kontroverzan, sigurna sam da donosioci odluka neće još dugo moći da ignorišu zahteve sve snažnije LGBTI zajednice, negirajući time realnost velikog broja istopolnih parova koji već uveliko žive u dugoročnim životnim zajednicama, u kojima neretko imaju i decu.

Ovo su porodice kao i svake druge, i ne postoji nijedan razuman razlog zbog čega ne bi mogle da uživaju jednaka prava kao i heteroseksualne porodice. Argumenti protiv, koji su zasnovani na navodnom poštovanju tradicije, kao i na iracionalnim bojaznima da će bračna jednakost dovesti do smanjenja nataliteta, izumiranja “prave” porodice, a time i srpskog naroda kao takvog, su ili zlonamerna manipulacija ili naprosto neinteligentna uverenja.

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, koja je još 2010. godine u javnom diskursu Republike Srbije pokrenula temu pravnog prepoznavanja istopolnih partnerstava, se zalaže za bračnu jednakost istopolnih i heteroseksualnih parova, u prvom koraku barem u onoj meri koja bi olakšala svakodnevne probleme LGBTI osoba koji se nalaze u partnerskim zajednicama, uključujući pitanja nasleđivanja, izdržavanja, zdravstvenog osiguranja, posećivanja u bolnicama i sl. Ovo bi podrazumevalo tehničko-operativnu regulaciju odnosa dve osobe, bez rešavanja pitanja usvajanja dece ili korišćenja termina “brak”, koji sa sobom, nažalost, nosi neopravdanu ideološku težinu koja je navodno suprotna tradicionalnim vrednostima srpskog društva. Ovo bi ujedno bio i prvi korak ka potpunom izjednačavanju heteroseksualnih i istopolnih brakova, čemu bi, naravno, morale da prethode izmene Ustava Republike Srbije.

LGBT.ba: Početkom juna 2013. godine predstavljen je model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama. Do kog stadija je ovaj model zakona dospio nakon dvije godine?

TODOROVIĆ:Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama je formulisan od strane grupe pravnih eksperata i ekspertkinja iz Srbije i inostranstva još 2010. godine. Nakon toga usledile su intenzivne i sveobuhvatne konsultacije sa zainteresovanim društvenim grupama, pre svega LGBTI organizacijama, drugim ljudskopravaškim organizacijama, ali i relevantnim institucijama. Sa jedne strane, LGBTI organizacije, druge nevladine organizacije, kao i individualni pripadnici i pripadnice LGBTI zajednice su dali/e pozitivnu ocenu Zakonu, i svojim konstruktivnim sugestijama unapredili tekst samog Zakona. Predstavnici i predstavnice institucija, sa druge strane, iako su inicijalno izrazili spremnost da se pokrenu procesi koji bi vodili usvajanju pomenutog modela zakona, pokazali su suprotno, time što su ubrzo prekinuli svaku vrstu dijaloga sa nama, onog trenutka kada su mediji na neadekvatan i senzacionalistički način počeli da izveštavaju o sadržaju dijaloga sa institucijama. Ovo je, nažalost, samo još jedan primer nedostatka liderstva i hrabrosti.

Nosioci vlasti u Republici Srbiji, ukoliko žele da rade posao kako treba, moraju da shvate da uspešno rukovođenje društvima u razvoju nužno zahteva i njihovu emancipatorsko-reformsku ulogu, a ne samo puko podilaženje biračkom telu. Zbog ovoga su procesi koji bi vodili otvaranju javne rasprave i usvajanju ovog zakona u Republici Srbiji već duže vreme u zastoju.

LGBT.ba: Šta je ovaj model zakona predviđao i da li je to bio prvi korak ka izjednačavanju istopolnih i hetero brakova?

TODOROVIĆ: Predloženi model zakona reguliše tehničko-pravne odnose kojim bi se uredila uzajamna prava i obaveze istopolnih partnera i njihovo prepoznavanje u različitim situacijama. Ovo, između ostalog, podrazumeva primenu nasledno-pravnih, penzionih, građansko-pravnih i porodično-pravnih zakonskih odredaba, ali i onih odredaba koje regulišu različite procedure, kao što su krivični i upravni postupci, posete bolnicama, zatvorima itd. Ovaj model zakona ne predviđa punu zakonsku jednakost između heteroseksualnih i istopolnih zajednica, jer ne uključuje pravo na usvajanje dece. Ipak, smatrajući da LGBTI zajednica ima pravo na potpunu bračnu jednakost, i uzimajući u obzir pozitivne tendencije širom Evrope i u Sjedinjenim Američkim Državama, trenutno smo u procesu razmatranja izmena ovog modela zakona, koji bi sada uključio i pravo na usvajanje dece.

LGBT.ba: Kako su tada aktuelni političari prihvatili ovaj model zakona?

TODOROVIĆ: U trenutku kada je ovaj model zakona predstavljen, političari/ke, predstavnici/e izvršne i zakonodavne vlasti, kao i predstavnici/e nezavisnih institucija, bili/e su otvoreni/e za pokretanje dijaloga o ovoj, kako su je uglavnom nazivali, “osetljivoj” temi. U prvi mah, njihova reakcija je bila iznenađujuće pozitivna, i dala nam razlog da mislimo da će čitav proces proći jednostavnije nego što smo očekivali. Međutim, kada je bilo potrebno preduzeti konkretne korake ka usvajanju ovog zakona, vrlo brzo se ispostavilo da je njihova podrška bila samo deklarativna i neiskrena. Kao što sam već rekla, nakon što su mediji saznali za razgovore koje vodimo o zakonu sa predstavnicima/ama vlasti, sva vrata su nam se zatvorila. Međutim, iz ovoga smo, nadam se, nešto naučile i trenutno revidiramo našu strategiju, koju ćemo primenjivati tokom 2016. i 2017. godine.

LGBT.ba: Nema sumnje da su desničarske snage u Srbiji veliki otpor borbi za legalizaciju istospolnih brakova. Smatrate li da će oni u jednom momentu biti poslednja prepreka koju treba savladati, kako bi istospolni brakovi bili izjednačeni i zakonom priznati?

TODOROVIĆ: Trenutne društveno-političke okolnosti u Republici Srbiji su takve da naizgled više nije tako lako odrediti šta su to desničarske snage, i u kojoj meri mogu zaista da budu prepreka. Kažem naizgled, jer momentalno apsolutnu vlast ima Srpska napredna stranka, tj. kamuflirana Srpska radikalna stranka, koja je u recentnom periodu desničarsko-nacionalističko-ksenofobičnu retoriku zamenila sa evro-reformatorskom. Bogato iskustvo sa ljudima koji su trenutno na vlasti, nam ne dozvoljava da budemo naivni i olako poverujemo da je ta promena suštinska, i da oni zaista razumeju da je poštovanje ljudskih prava svih jedna od temeljnih vrednosti Evropske unije. Druge desničarske snage, kako formalne tako i neformalne, su ili pod apsolutnom kontrolom Srpske napredne stranke ili se nalaze na marginama političko-društvenog uticaja. Drugim rečima, u narednom periodu, uticaj desničarskih snaga će u najvećoj meri zavisiti od retorike i postupaka Srpske napredne stranke. Za sada je to teško predvideti, ali postoje naznake da će Srpska napredna stranka, u cilju uspešnih evro-integracija, pitanje pravnog priznavanja istopolnih partnerstava ipak, koliko god nerado, “progutati”.

LGBT.ba: Tokom svih godina, mediji prate zbivanja koja su vezana za aktivnosti LGBT zajednice generalno, a posebno za istospolne brakove. Kakav su “partner” mediji i imate li ideju kakvu su sliku u društvu stvorili izveštavajući o ovim temama?

TODOROVIĆ: Kao što je važno informisati širu javnost o tome šta pravno regulisanje istopolnih partnerstava podrazumeva i zbog čega je to važno, na jednak način je važno uspostaviti dijalog sa predstavnicima i predstavnicama medija, koji su, uprkos svojoj profesiji koja bi trebalo da podrazumeva i veći nivo informisanosti, vrlo često i sami homofobični i transfobični, te neretko reprodukuju stereotipne i diskriminatorne stavove o LGBTI osobama.

Imajući ovo u vidu, Labris je veliku pažnju posvetio edukaciji novinara i novinarki, pre svega u domenu bazičnog informisanja o tome šta LGBTI identiteti podrazumevaju, kakav je položaj LGBTI osoba u Srbiji, koji su najčešći stereotipi i predrasude prema LGBTI osobama, kao i na koji način bi trebalo adekvatno izveštavati o temama koje se tiču LGBTI osoba. Ove edukativne aktivnosti su bile prilično uspešne, ali su imale ograničen uticaj. Naime, u ove aktivnosti su se retko uključivali medijski urednici i urednice, koji su na kraju bili ti koji odlučuju kakav će medijski sadržaj na kraju biti predstavljen javnosti. Zbog toga su negativni i senzacionalistički medijski sadržaji i dalje nastavili da se pojavljuju.

Kako bismo uspostavili čvršće i efikasnije partnerstvo sa medijima, moramo se u narednom periodu više usmeriti na rad sa urednicima i urednicama. Ovo će svakako biti deo nove Labrisove strategije zagovaranja u domenu prava na bračni i porodični život.

LGBT.ba: Imate li saznanja o tome kakva je u ovom momentu podrška građana i građanki istospolnim brakovima u Srbiji?

TODOROVIĆ: Pre nego što smo započeli kampanju predstavljanja modela zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, želele smo da istražimo šta građani i građanke u Srbiji zaista misle o tome. Reprezentativno istraživanje koje smo sproveli 2012. godine pokazalo je da samo oko 36% građana i građanki podržava neki stepen jednakosti, pre svega pravo na socijalno osiguranje preko partnera ili partnerke (62%), pravo na nasleđivanje imovine (60%), pravo na penziju preko partnera (53%) i pravo na registrovanu partnersku vezu (45%), dok znatno manje građana i građanki podržava pravo na brak (22%) i pravo na usvajanje dece (9%). Reprezentativno istraživanje koje je sprovedeno dve godine kasnije, dakle 2014. godine, pokazalo je još manju podršku građana i građanki Srbije. Samo 20% građana i građanki podržava neki stepen pravnog regulisanja istopolnih zajednica, dok 13% ne bi imalo ništa protiv sklapanja braka.

Ovi rezultati nas ne iznenađuju, imajući u vidu da istraživanja kontinuirano pokazuju da preko 65% građana i građanki još uvek misli da je homoseksualnost bolest i društvena pretnja, na čijem iskorenjivanju bi država trebalo da radi. Mi, takođe, razumemo da pozitivne promene u ovom domenu dolaze sporo, i da je potreban kontinuiran i mukotrpan rad na informisanju opšte populacije o LGBTI identitetima i pravima. Istraživanja su takođe pokazala da samo 10% stanovništva poznaje neku LGBTI osobu, i da upravo te osobe imaju najpozitivnije stavove o LGBTI populaciji. Dakle, potrebno nam je i više autovanih LGBTI osoba koje će na autentičan i javan način govoriti o svojoj egzistenciji.

LGBT.ba: Smatrate li da političari nemaju odlučan stav o istospolnim brakovima, već se prilagođavaju mišljenjima javnog mnijenja?

TODOROVIĆ: Iz dosadašnjeg radnog iskustva, mogu da zaključim da većina političara i političarki suštinski ne podržava ideju bračno-porodične jednakosti između heteroseksualnih i istopolnih zajednica. Ono što se u poslednje vreme menja je da vam to uglavnom neće reći na otvoreni način, jer su u međuvremenu naučili da to nije politički korektno. Međutim, svojim (ne)postupanjima jasno pokazuju nespremnost da se bave ovom temom. Neki od njih se prilagođavaju preovlađujućem javnom mnjenju, iako privatno imaju pozitivne stavove, dok se neki od njih snažno protive ovoj ideji, smatrajući da su homoseksualni odnosi neprirodni, da negativno utiču na tradicionalne i porodične vrednosti, moral nacije i natalitet, koliko god to bilo iracionalno i netačno. Kao što sam već rekla, smatram da ogromnoj većini političara i političarki u Republici Srbiji, nedostaje hrabrosti, liderstva, odgovornosti i znanja.

LGBT.ba: Imajući u vidu da je država izradila i usvojila Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije, kao i Akcioni plan za sprovođenje Strategije, da li ovi dokumenti sadrže i mjere koje se odnose na pravno regulisanje istospolnih zajednica?

TODOROVIĆ: Jedan od najznačajnijih pozitivnih pomaka, kada je reč o LGBTI pravima u Republici Srbiji, je usvajanje sveobuhvatne nacionalne Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2014. do 2018. godine, kao i odnosnog Akcionog plana. Labris je aktivno učestvovao, kako u formulisanju Strategije, tako i u izradi Akcionog plana. Uspele smo da utičemo na to da se pitanje pravne regulacije istopolnih zajednica nađe u oba dokumenta, međutim nismo zadovoljne time što je odlučeno, uprkos našem protivljenju, da 2017. godina bude rok za usvajanje ovog zakona. Smatramo da ne postoji nijedan razuman razlog da se ovo pitanje, od suštinskog značaja za socioekonomsku stabilnost i kvalitet života LGBTI osoba, odlaže u tolikoj meri. Bojim se da ovo, zapravo, pokazuje nedostatak političke volje, i ukazuje na to da će obećanja sadržana u Strategiji i Akcionom planu ostati samo mrtvo slovo na papiru.

LGBT.ba: Kada će Srbija biti spremna da istospolne brakove izjednači sa heteroseksualnim?

TODOROVIĆ: Imajući u vidu sve prethodno rečeno, teško je sa relativnom preciznošću odgovoriti na ovo pitanje. Mišljenja sam da nosioci vlasti neće ništa samoinicijativno uraditi, iako su se na to obavezali Strategijom i pratećim Akcionim planom. Smatram da će sve zavisiti od napora i pritisaka LGBTI organizacija, a tu pre svega mislim na Labris, ali i od spremnosti međunarodnih organizacija i institucija da nam u svemu ovome pomognu. Ukoliko se dobro organizujemo, ukoliko osmislimo efikasnu strategiju, ukoliko primenimo naučene lekcije iz naše prošlosti ali i lekcije iz regiona i ostatka sveta, ukoliko budemo hrabre i uporne, sigurna sam da dobri rezultati neće izostati.

U svetlu nedavne odluke američkog Vrhovnog suda, na osnovu koje su istopolni brakovi postali mogući na celoj teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, zatim pozitivnog ishoda referenduma u Irskoj, kao i drugih pozitivnih primera više od polovine država članica Saveta Evrope, ipak se nadam da će se i Republika Srbija ubrzo pridružiti ovom pozitivnom i nezaustavljivom globalnom trendu.

U trenutku dok sve ovo pišem, nalazim se u Briselu, u poseti dogogodišnjim prijateljicama, Jani i Olimpiji, koje su u potrazi za životom u kojem mogu da se osećaju sigurno i dostojanstveno, otišle iz Rumunije, odnosno Slovačke. Ovde su našle posao i kupile kuću, ovde su se venčale i rodile ćerku Aleksis, koja sada ima 10 meseci. Nikada do sada nisam videla srećniju i nasmejaniju bebu. Imaju podršku na svakom koraku, na ulici, u komšiluku, na poslu, u jaslicama, u gradskoj upravi, u medicinskim ustanovama… Svuda. Svake godine ih gradonačelnik Brisela poziva na koktel u znak podrške istopolnim zajednicama.

Želim da verujem da je ovo moguće i u Republici Srbiji, i pitam se koliko je istopolnih parova do sada, sasvim opravdano, odlučilo da napusti Srbiju iz sličnih razloga kao i moje prijateljice, Olimpija i Jana. Ja biram da ostanem, i da zajedno sa koleginicama iz Labrisa, dam sve od sebe da utičem na stvaranje okolnosti u kojima LGBTI osobe u Srbiji mogu da žive bezbedno, slobodno i dostojanstveno.

*Ovaj tekst je dio kampanje “Sve u vezi ljubavi je zakon” koju vode Sarajevski otvoreni centar i Fondacija Mediacentar Sarajevo, u okviru projekta “Unapređenje prava lezbejki, gej muškaraca, biseksualnih i transrodnih osoba u BiH u skladu s EU standardima” koji finansira Europska unija uz finansijsku podršku Fondacije Astraea.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>